Najbolji dokaz za nevedeno, jesu racuni sa benzijske stanice u Beranama, koji pokazuju da vecina gradjana u prosjeku sipa gorivo u iznosima koji se krecu od tri do pet evra. Ovo su nam potvrdili i zapoleni na benzijskoj stanici, uz napomenu da se i sami iznenade kada neko od gradjana, kaže da im u rezervoar sipaju 20 ili vise evra.

Razloge za sve veći pad prometa goriva, najbolje ilustruje podatak da je broj zaposlenih u Beranama, krajem marta ove u odnosu na isti mesec prošle godine, manji za vise stotina ljudi (koji su u medjuvremenu ostali bez posla ili jednostavno nisu nasli drugi).

Rast cijena roba i usluga najviše se odrazio na one sa zaradama ispod prosjeka, čija je kupovna moć smanjena i više od 30 odsto. Njih su poskupljenja koja su nas pratila poslednjih godinu dana, natjerala na dodatna odricanja a konkretan primjer su upravo racuni za gorivo i visina istih.

Ako uz navedeno, dodamo cinjenicu da je skoro svaki drugi gradjanin Berana u kreditima, da imaju ogromna dugovanja za struju, vodu, telefon i komunalije, onda se sa razlogom pitamo da li ce i kako buduce zarade nasih sugradjana moci da pokriju troskove njihovog života, ako vec sada ne mogu da usklade odnos izmedju primanja i izdataka.

Posmatrano kroz položaj prosječnog domaćinstva, trenutno stanje se ispoljava u sve oštrijim formama, kroz ubrzano “tonjenje” u sve veće siromaštvo, sto dobar dio gradjana primorava da (u krajnjoj nuždi) proda i svoje kuce.

Medjutim, da li su samo dugovi ili ima jos razloga, pa vecina gradjana prodaje svoje kuce u Beranama, jedna je od (posebnih) tema kojom smo se bavili i o kojoj cemo uskoro pisati na nasoj stranici.